У Галерији Народног музеја, у петак 15. новембра, отворена је изложба под називом ,,Фотомонографија Ристе Т. Николића“, у организацији Историјског архива ,,31. јануар“. Аутори изложбе су архивисти Бранислав Борић, Драгана Ристић, Бојана Митровић и Срђан Војиновић.

Изложба, у оквиру које је промовисана фотомонографија, представља наставак претходне изложбе „Антропогеографски рад и научна истраживања Ристе Т. Николића“, приређене пре нешто више од годину дана.

Ове две поставке показују само део стваралаштва и заоставштине Ристе Т. Николића, једног од најзнаменитијих Врањанаца. Риста Т. Николић, унук чувеног Јање Влајинца, врањског трговца из друге половине XIX века, завршио је историјско-географски одсек тадашње Високе школе и био најближи сарадник чувеног српског научника Јована Цвијића. Бранислав Борић, један од аутора изложбе, казао је да је Риста Т. Николић, објавио четири монографије и тридесетак радова, чији је део Цвијић објавио у зборнику радова Насеља српских земаља.

Значајан сегмент живота Ристе Т. Николића везан је за учешће у Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату. Био је непосредни учесник Церске битке. Погинуо је 1917. године на Солунском фронту.

"Ова фотомонографија сачињена је од фотографија које је Риста Т. Николић сакупио током свог научног истраживања. Фотографије за поставку на 21 изложбеном паноу уступила нам је породица Влајинац из своје богате породичне архиве", рекао је Борић.

Риста Т. Николић је био један од оснивача Српског географског друштва, заједно са Цвијићем.

 

https://www.youtube.com/watch?v=_l0-hG8pgPE

У оквиру  обележавања великог спортског јубилеја, у Галерији Народног музеја, отворена је изложба ,,100 година клупског тениса у Врању 1924-2024.“ чији су аутори  Александра Јанчић, Весна Цветковић Славица Димитријевић и Мирољуб Миша Стојчић.

 

Изложбену поставку отворио је председник Тениског савеза Србије господин Горан Ђоковић који је изразио своју импресионираност поставком и истакао да ће Тениски савез Србије учинити све да помогне да се традиција тениса у Врању настави.

На догађају је говорио и градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је најпре подсетио на почетак развоја тениса у Врању. ,,Први тениски клуб формиран је 1924. године, две године након што је у Загребу основан Тениски савез Југославије. Радозналост, али и лепота игре, окупили су тада виђене Врањанце, трговце и интелектуалце, који су одмах након формирања клуба покренули и изградњу првог тениског терена. Свесрдну финансијску помоћ у тој намери пружио им је познати трговац и добротвор Јован Јанковић Лунга, те је први клуб и носио његово име. И управо изложба пред којом стојимо говори о тим почецима клупског играња тениса у Врању, али и свему осталом што је пратило раст и развој тениса као спортске дисциплине у нашем граду“, истакао је градоначелник.

О изложби је говорио један од аутора, архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић. ,,Пред вама је изложба која сведочи о тениској традицији нашег града, старој читав век. Ово је једна од важнијих поставки Историјског архива и њен се значај огледа у томе што се ових  250 експоната приказаних на 30 паноа и у 5 витрина до данас нису могли видети на једном месту. Разлог томе је што је изложбена поставка састављена од експоната који су у приватном власништву и што је први пут овако обједињена. Поставка почиње са моје десне стране, и као што ове разигране фигуре тенисера у дну сваког од паноа исцртане у једној линији која креће од 1924 па до 2024 године симболизују континуитет, тако и прича има свој континуитет до паноа који се налази на крају, али сам дубоко уверен да није последњи јер ће неке будуће генерације допуњавати ову причу новим успесима врањских тенисера“, истакао је Стојчић.

Изложба ће бити отворена до 25. октобра 2024. године. Снимак са отварања изложбе можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=IS57E2Cb3rM&t=3s

 

 

 

 

Након дневног листа "Политика" од 30. јуна 2024. године и портала "Слободна реч" и дневни лист "Новости" објавио је 11. јула 2024. године чланак о дигитализацији архивске грађе у нашем архиву.

Захваљујемо се на исказаној подршци у нашим напорима да од заборава сачувамо вредну архивску грађу.

https://www.politika.rs/scc/clanak/620884/Digitalizacija-vise-stotina-hiljada-istorijskih-dokumenata

https://slobodnarec.com/digitalizuje-se-7-decenija-izdanja-slobodne-reci-i-vranjskih-novina/

https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1386769/cuvaju-blago-zaborava-vranjanci-zdusno-podrzali-digitalizaciju-svedocanstava-bogatoj-proslosti-svog-grada

Представљањем оригинала аустроугарског Ултиматума Краљевини Србији, концепта Одговора Владе Краљевине Србије на Ултиматум и Телеграма објаве рата у Државном архиву, Србија и Република Српска започеле су заједничко обележавање 110 година од почетка Првог светског рата, у складу са Декларацијом донетом на Свесрпском сабору овог јуна у Београду.

Министар Селаковић је најавио да ће обележавање 110 година Великог рата, у ком је Србија изгубила 28 одсто свог становништва, односно положила 1.247.435 жртава према закључцима Генералне конференције у Версају, бити организовано у 21 установи културе у Србији, као и у четири установе у Републици Српској. Имајући у виду значај годишњице почетка једног од највећих светских сукоба у историји човечанства, идеја је да документа која су му непосредно претходила буду изложена јавности, не само у Београду, већ и широм Србије.

Посетиоци Државног архива Србије изложена акта могу видети до недеље 28. јула 2024. године, а у обележавању 110 година од  почетка Првог светског рата још учествују: Архив Војводине, Историјски архив Бела Црква, Међуопштински историјски архив Ваљево, Историјски архив "31. јануар" Врање, Историјски архив "Тимочка Крајина" Зајечар, Историјски архив Зрењанин, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Историјски архив Краљево, Историјски архив Неготин, Историјски архив Крушевац, Историјски архив Ниш, Историјски архив Лесковац, Историјски архив "Рас" Нови Пазар, Историјски архив "Топлице" Прокупље, Историјски архив "Срем" Сремска Митровица,  Историјски архив Ужице, Међуопштински историјски архив Чачак, Aрхив „Верослава Вељашевић“ Смедеревска Паланка, Историјски архив Кикинда, Историјски архив у Смедереву, Историјски архив у Сомбору, Завичајни музеј Књажевца,Историјски архив у Пожаревцу, Архив Републике Српске у Бања Луци, Народна библиотека у Зворнику, Музеј Старе Херцеговине у Фочи и Музеј Херцеговине у Требињу.

Врањанци копије ових докумената могу видети од 23. до 28. јула 2024. године изложене у холу Историјског архива „31. јануар“ у Врању, улица Партизанска 17а.

Дозволите да вредну архивску грађу дигитализацијом сачувамо од заборава и учинимо доступном будућим генерацијама, а ви сачувајте своје вредне успомене и у дигиталном облику.

Историјски архив „31. јануар“ у Врању, по угледу на многе архиве у нашој земљи и свету покренуо је акцију дигитализације архивске грађе која се налази у приватном власништву.

Уколико имате фотографије или стара документа из националне, локалне и породичне историје која желите да трајно сачувате у електронском облику, можете нас посетити сваког радног дана у Историјском архиву „31. јануар“ у Врању (Партизанска 17а) где ћемо вам БЕСПЛАТНО дигитализовати грађу по највишим архивистичким стандардима. Такође, уколико нисте у могућности да нас лично посетите, можете нам се јавити на 017/423-334 локал 20, или на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. како бисмо се договорили око преузимања докумената и фотографија на дигитализовање, након чега ћемо вам их уредно вратити.  

Документа која су била у поседу јавних личности, рукописи необјављених дела, различита одликовања са дипломама, дневничке забелешке итд. само су део грађе која ће у будућности сведочити о вама, нама, нашем граду и држави, традицији, духовности и бурној историји свих нас који живимо на овим просторима.

Очекујемо вас у нашем и вашем Историјском архиву „31. јануар“. Добро дошли.

Инфо

Aдреса: Партизанска 17/a 
Tелефон:017/ 423-334, 017/417-042
E-маил:
 istarhivvr@gmail.com 
Инстаграм:@аrhivvranje

Пријава на мејл листу