Активности

: Вести

Отворена изложба ,,100 година клупског тениса у Врању 1924-2024.“

У оквиру обележавања великог спортског јубилеја, у Галерији Народног музеја, отворена је изложба ,,100 година клупског тениса у Врању 1924-2024.“ чији су аутори Александра Јанчић, Весна Цветковић Славица Димитријевић и Мирољуб Миша Стојчић.

Изложбену поставку отворио је председник Тениског савеза Србије господин Горан Ђоковић који је изразио своју импресионираност поставком и истакао да ће Тениски савез Србије учинити све да помогне да се традиција тениса у Врању настави.

На догађају је говорио и градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је најпре подсетио на почетак развоја тениса у Врању. ,,Први тениски клуб формиран је 1924. године, две године након што је у Загребу основан Тениски савез Југославије. Радозналост, али и лепота игре, окупили су тада виђене Врањанце, трговце и интелектуалце, који су одмах након формирања клуба покренули и изградњу првог тениског терена. Свесрдну финансијску помоћ у тој намери пружио им је познати трговац и добротвор Јован Јанковић Лунга, те је први клуб и носио његово име. И управо изложба пред којом стојимо говори о тим почецима клупског играња тениса у Врању, али и свему осталом што је пратило раст и развој тениса као спортске дисциплине у нашем граду“, истакао је градоначелник.

О изложби је говорио један од аутора, архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић. ,,Пред вама је изложба која сведочи о тениској традицији нашег града, старој читав век. Ово је једна од важнијих поставки Историјског архива и њен се значај огледа у томе што се ових 250 експоната приказаних на 30 паноа и у 5 витрина до данас нису могли видети на једном месту. Разлог томе је што је изложбена поставка састављена од експоната који су у приватном власништву и што је први пут овако обједињена. Поставка почиње са моје десне стране, и као што ове разигране фигуре тенисера у дну сваког од паноа исцртане у једној линији која креће од 1924 па до 2024 године симболизују континуитет, тако и прича има свој континуитет до паноа који се налази на крају, али сам дубоко уверен да није последњи јер ће неке будуће генерације допуњавати ову причу новим успесима врањских тенисера“, истакао је Стојчић.

Изложба ће бити отворена до 25. октобра 2024. године. Снимак са отварања изложбе можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=IS57E2Cb3rM&t=3s

: Вести

Обележавење 110 година од почетка Првог светског рата

Представљањем оригинала аустроугарског Ултиматума Краљевини Србији, концепта Одговора Владе Краљевине Србије на Ултиматум и Телеграма објаве рата у Државном архиву, Србија и Република Српска започеле су заједничко обележавање 110 година од почетка Првог светског рата, у складу са Декларацијом донетом на Свесрпском сабору овог јуна у Београду.

Министар Селаковић је најавио да ће обележавање 110 година Великог рата, у ком је Србија изгубила 28 одсто свог становништва, односно положила 1.247.435 жртава према закључцима Генералне конференције у Версају, бити организовано у 21 установи културе у Србији, као и у четири установе у Републици Српској. Имајући у виду значај годишњице почетка једног од највећих светских сукоба у историји човечанства, идеја је да документа која су му непосредно претходила буду изложена јавности, не само у Београду, већ и широм Србије.

Посетиоци Државног архива Србије изложена акта могу видети до недеље 28. јула 2024. године, а у обележавању 110 година од почетка Првог светског рата још учествују: Архив Војводине, Историјски архив Бела Црква, Међуопштински историјски архив Ваљево, Историјски архив "31. јануар" Врање, Историјски архив "Тимочка Крајина" Зајечар, Историјски архив Зрењанин, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Историјски архив Краљево, Историјски архив Неготин, Историјски архив Крушевац, Историјски архив Ниш, Историјски архив Лесковац, Историјски архив "Рас" Нови Пазар, Историјски архив "Топлице" Прокупље, Историјски архив "Срем" Сремска Митровица, Историјски архив Ужице, Међуопштински историјски архив Чачак, Aрхив „Верослава Вељашевић“ Смедеревска Паланка, Историјски архив Кикинда, Историјски архив у Смедереву, Историјски архив у Сомбору, Завичајни музеј Књажевца,Историјски архив у Пожаревцу, Архив Републике Српске у Бања Луци, Народна библиотека у Зворнику, Музеј Старе Херцеговине у Фочи и Музеј Херцеговине у Требињу.

Врањанци копије ових докумената могу видети од 23. до 28. јула 2024. године изложене у холу Историјског архива „31. јануар“ у Врању, улица Партизанска 17а.

: Вести

Дигитализујте своју приватну архиву

Дозволите да вредну архивску грађу дигитализацијом сачувамо од заборава и учинимо доступном будућим генерацијама, а ви сачувајте своје вредне успомене и у дигиталном облику.

Историјски архив „31. јануар“ у Врању, по угледу на многе архиве у нашој земљи и свету покренуо је акцију дигитализације архивске грађе која се налази у приватном власништву.

Уколико имате фотографије или стара документа из националне, локалне и породичне историје која желите да трајно сачувате у електронском облику, можете нас посетити сваког радног дана у Историјском архиву „31. јануар“ у Врању (Партизанска 17а) где ћемо вам БЕСПЛАТНО дигитализовати грађу по највишим архивистичким стандардима. Такође, уколико нисте у могућности да нас лично посетите, можете нам се јавити на 017/423-334 локал 20, или на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. како бисмо се договорили око преузимања докумената и фотографија на дигитализовање, након чега ћемо вам их уредно вратити.

Документа која су била у поседу јавних личности, рукописи необјављених дела, различита одликовања са дипломама, дневничке забелешке итд. само су део грађе која ће у будућности сведочити о вама, нама, нашем граду и држави, традицији, духовности и бурној историји свих нас који живимо на овим просторима.

Очекујемо вас у нашем и вашем Историјском архиву „31. јануар“. Добро дошли.

: Вести

Дневни лист "Новости" објавио чланак о дигитализацији

Након дневног листа "Политика" од 30. јуна 2024. године и портала "Слободна реч" и дневни лист "Новости" објавио је 11. јула 2024. године чланак о дигитализацији архивске грађе у нашем архиву.

Захваљујемо се на исказаној подршци у нашим напорима да од заборава сачувамо вредну архивску грађу.

https://www.politika.rs/scc/clanak/620884/Digitalizacija-vise-stotina-hiljada-istorijskih-dokumenata

https://slobodnarec.com/digitalizuje-se-7-decenija-izdanja-slobodne-reci-i-vranjskih-novina/

https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1386769/cuvaju-blago-zaborava-vranjanci-zdusno-podrzali-digitalizaciju-svedocanstava-bogatoj-proslosti-svog-grada

: Вести

Отворена изложба ,,Различитост повезује“

Поводом обележавања Међународног дана архива и у оквиру манифестације "Врањско културно лето 2024" у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба архивских докумената и фотографија под насловом "Различитост повезује" која је настала заједничким радом историјских архива у Лесковцу, Пироту, Прокупљу, Нишу, Врању и Зајечару.

Приређивачи изложбе, Снежана Радовић и Игор Ракић, су на по три паноа, са одабраним документима који се чувају у збиркама Varia, представили сваки од архива учесника и архивску грађу која сведочи о друштвено-економским и политичким приликама, животу и раду грађана на југу земље.

Изложбу је отворио заменик градоначелника Милан Илић. ,,Веома сам поносан на чињеницу да установе културе, уз подршку града, негују културу сећања и поред редовних активности настоје да обележе све датуме који се односе на делатност којом се баве. Зато смо и сви ми данас овде да обележимо 9. јун, Међународни дан архива. Дан који је установљен са циљем да развије свест јавности о значају архивске грађе као културном благу, које је неопходно сачувати од пропадања и заборава. Тим пре, јер управо та архивска грађа полазна је основа за истраживање прошлости, бележење историје једног народа и настајање нових дела. Изложба која је пред нама има посебну вредност јер је у њеној реализацији учествовало 6 архива, укључујући и Историјски архив ,,31. јануар“ Врање. Појединачна документа која се налазе на паноима пред нама сведоче о политичким, привредним и другим приликама које су се дешавале у различитим временским епохама у градовима чији су архиви учествовали у реализацији изложбе. С тога можемо да створимо слику о томе шта су били приоритети друштва и како се тада живело“, истакао је Илић.

Присутнима се обратио и директор Историјског архива ,,31. јануар“ Врање, Ненад Јовић. ,,Међународни дан архива, 9. јун, светска архивска заједница, а у оквиру ње и српска заједница архива с Архивистичким друштвом Србије и Друштвом архивских радника Војводине, обележава као прилику да институције, удружења и професионалци који се баве архивирањем допринесу развоју свести о важности подржавања архива и професије архивисте. Жеља је да обележавањем овог дана подстакнемо и развијемо свест јавности о архивској грађи као културном и споменичком благу које заслужује да буде сачувано од заборава, пропадања, уништења, а првенствено као основа за писање историје и памћење једног народа. Јер народ без историје и памћења, као и писаних докумената која то потврђују, престаје да постоји. Међународни дан архива је прилика када архиви упознају јавност са својом стручном, културном, научном, административном и услужном делатношћу, као и са вредним историјским писаним благом о којем воде бригу”, рекао је Јовић.

О изложби је говорила Натали Величковић, архивски саветник из Нишког архива. ,,Ова поставка је дело заједничког рада Историјских архива из Врања, Ниша, Лесковца, Прокупља, Пирота и Зајечара и Врања. Аутори изложбе су Снежана Радовић и Игор Ракић из Историјског архива Ниша. Ова изложба указује на значај повезивања архива, како у региону, тако и земљи и на међународном плану“, истакла је Натали Величковић.

Изложба ће за јаност бити отворена до 16. јуна 2024. године.