Изложба „Од окупације до интернације – Свети сурдулички мученици“ коју Историјски архив „ 31. јануар“ Врање организује поводом стогодишњице освећења Спомен-костурнице у Сурдулици, отворена је 24. маја 2024. године у простору СКЦ Сурдулица.  Великом броју присутних обратили су се директор врањског архива Ненад Јовић, председница Општине Сурдулица Александра Поповић и Његово преосвештенство епископ врањски господин Пахомије.

На изложби су радили  Горан Судимац (државни архив Србије), аутор, Предраг Стојковић (историјски архив Врање), аутор, Сузана Петровић (историјски архив Врање), коаутор, Ђорђе Стошић, (завод за заштиту споменика - Ниш), историчар – конзерватор, Јереј Далибор Мидић, (управник Музеја црквених старина Правнославне Епархије Нишке), архивист Епархије, мр Ивана Стевовић, лектор и рецезенти мр Велибор Џомић и др Милован Пизари.

Изложена је архивска грађа о страдању српског народа у Сурдулици, прикупљена у Војном архиву Београда, Народној библиотеци Србије, Војном музеју Србије, Државном архиву Србије, Државном архиву Северне Македоније и Музеју епархије Нишке.

 Посетиоци ће изложбу бити у могућности да погледају у наредне две недеље.

Већином гласова присутних одборника Скупштине Града Врања, у четвртак 21. марта 2024. године за вршиоца дужности директора Историјског архива „31. јануар“ именован је дипломирани економиста Ненад Јовић.

Пре именовања за вршиоца дужности директора врањског архива Јовић је на позицији директора Позоришта “Бора Станковић“ био седам година и седам месеци.

Изложба “Догодило се пре једног века“, приређена поводом обележавања 62 године од оснивања Историјског архива 31. јануар, отворена је у петак у Врању.

Вршилац дужности директора Историјског архива у Врању, Ненад Јовић, казао је да Архив у Врању прикупља, чува, штити и сређује, а од ове године и дигитализује вредну архивску грађу и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе.

Говорећи о детаљима изложбе, архивиста Бојана Митровић (која је поставку припремила са Бранком Јаначковић, архивским саветником, Браниславом Стојковић и Драганом Станисављевић, вишим архивистима) рекла је да је циљ изложбе да се помоћу докумената и фотографија дочара живот обичних људи у Врању 1923. и 1924. године. „Обухваћена су политичка, привредна, културна, верска, спортска и друга дешавања, илустрована на 30 паноа, који садрже 136 докумената у највећем делу из фондова и збирки Историјског архива у Врању", рекла је Митровић.

Приликом отварања изложбе, присутне су поздравили потомци Ристе Симоновића, првог директора врањског архива, који су саопштили да су одлучили да породичну архивску грађу предају овој установи. Од ње ће бити формиран Архивски фонд Катарине и Ристе Симоновића. „Ми смо већ део документације уступили Архиву, а у наредних неколико дана уступићемо и остатак грађе“, рекао је пред присутнима др Бранислав Симоновић. „Реч је о књигама - белетристици, српској и светској књижевности, бројним историјским књигама, новинама и часописима, чак изузетно ретким из времена окупације. Овим чином испунићемо родитељску жељу“. Такође су ту бројне фотографије, друштвено-историјски документи међу којима и они о знаменитим Врањанцима и друга грађа.

Изложбу је отворио заменик градоначелника Милан Илић. Догађају су присуствовали и председница Скупштине Зорица Јовић, заменик председника Скупштине Драган Михајловић, градски већници Данијела Милосављевић и Саша Стаменковић, директори јавних институција и многобројна публика.

Изложба докумената и фотографија биће отворена до 30. априла.

Снимак са отварања изложбе можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=08QV5h5tgUI

Поводом Дана града у Галерији музеја отворена значајна поставка докумената и промовисана књига ,,Сарајевски атентат – повратак документима''

     Под покровитељством Града Врања, у оквиру обележавања Дана града, Историјски архов ,,31. јануар'' Врање организовао је изложбену поставку ,,Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива Босне и Херцеговине'' и представљање књиге ,,Сарајевски атентат – повратак документима'' др Мирослава Перишића, директора Државног архива Србије.

     Сарајевски атентат као повод за Први светски рат и прилике пре и после атентата, врло су важна тема за читав српски корпус, јер говоре о слободарском духу и идејама српског национа у једном веома важном историјском тренутку на простору Балкана који је одувек био на мети освајача. Захваљујући вешто одабраној архивској грађи и фото-документацији изложба на прегледан и занимљив начин осветљава Сарајевски атентат, који је Аустроугарској монархији послужио као повод за отпочињање рата против Краљевине Србије, који је прерастао у, до тада, невиђени ратни сукоб и разарања на тлу Европе. Изложба броји 15 паноа са веома значајним документима, а Врање је први град у Србији у којој је поставка представљена.

     Књига др Мирослава Перишића „Сарајевски атентат: повратак документима” осим уводне студије, доноси и око 400 страница архивске грађе о Видовданском атентату међу којима и комплетну оптужницу и одбрану Принципа и другова, резултате истраге и пресуду. Вредност Перишићеве књиге проистиче из тога што је конципирана проблемски, па се у њој инсистира на новом промишљању узрока, последица и околности атентата. Други, не мање важан квалитет, јесте провера постојећих и потрага за новим историјским изворима.

     На промоцији су  говорили ауторка изложбе мр Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине, проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, као и Александар Костовић, заменик начелника општине Источно Сарајево. У име домаћина госте је поздравио директор Историјског архива ,,31. јануар'' у Врању, Саша Стаменковић. Врањанци ће ову значајну поставку у Галерији Народног музеја моћи да разгледају до средине фебруара.

Снимак са отварања изложбе и предтсвљања књиге можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=9Hcpl7P1wF4