Говорећи о ономе што је претходило зборнику, директор Историјског архива „31. јануар“ Ненад Јовић рекао је да је стручни тим архива, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Нишу, дошао на идеју да у 2024. години организује међународни научни скуп из историје у Врању. „Идеја је била да се касније радови са скупа публикују у зборнику. Министарство културе препознало је значај једног таквог догађаја и посредством пројектног финансирања подржало одржавање скупа, због чега им дугујемо велику захвалост", рекао је Јовић.

Поменути научни скуп одржан је на Педагошком факултету у Врању 23. новембра прошле године. Тај скуп окупио је еминентне стручњаке са Историјског института у Санкт Петербургу, Филозофског факултета у Нишу, Филозофског факултета Универзитета Коменског у Братислави, Института за славистику Руске академије наука, Института за европске студије у Београду, Филозофског факултета у Сарајеву и Института за српску културу из Приштине, са привременим седиштем у Лепосавићу, подвукао је Јовић.

О зборнику су говорили Др Иван Бецић са Института за српску културу у Приштини са привременим седиштем у Лепосавићу, доц. др Ненад Благојевић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу и историчар Бојан Панић, докторанд Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

„Циљ и идеја у настајању ове публикације био је да се представи контекст словенског света у вези са неким догађајима који су означили прекретницу за одређене државе, рекао је у четвртак у Врању историчар Иван Бецић, на промоцији научног двојезичног зборника Устанци, побуне и ратови у словенским земљама у 19. и 20. веку. Мислим да смо и те како успели у нашем науму. Кад се погледа структура радова, они се првенствено односе на историјске догађаје, захвата се цео простор на коме Словени живе. Дакле, могуће је и ван великих центара, у једном Врању, направити добру научну конференцију, где су обе институције које су биле укључене - Историјски архив и Педагошки факултет - показале да су достојне реализације једне овакве идеје“, навео је Бецић.

У зборнику су заступљени радови аутора Александра Едуардовича Котова, Дениса Олеговича Алешина, Андреја Митића, Бојана Панића, Бранке Јаначковић, Мирослава Даниша, Дејана Д. Антића, Драгане Станисављевић, Душана Г. Илића, Ивана М.Бецића, Ксеније Б. Јегорове, Маје Р. Антић, Наталије Алксандровне Луњакове, Наталије валерејевне Турњагине, Ненада Благојевића, Оксане Завјалове и Олге Благојевић.

Публикација је штампана у 300 примерака.

Издавачи су Историјски архив 31. јануар Врање и Педагошки факултет у Врању који ради у склопу Универзитета у Нишу.

Модератор на промоцији био је архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић.

Део текста преузет је са портала VranjeNews - https://www.vranjenews.rs/news/promovisan-zbornik-istorijskog-arhiva-ustanci-pobune-i-ratovi-u-slovenskim-zemljama-fotovideo

Научна конференција под називом „Устанци, побуне и ратови у словенским земљама у XIX и XX веку“, одржана је у суботу од 10 часова у свечаној сали  Педагошког факултета Универзитета у Нишу.

Организатори су Историјски архив „31. јануар“ и Педагошки факултет у Врању, а покровитељ Министарство културе Републике Србије.

https://www.youtube.com/watch?v=Sz45-sq4PtI&t=306s

У Манаковој кући у Београду данас је пред многобројним посетиоцима отворена изложбена поставка "Антропогеографски и научни рад Ристе Т. Николића". Аутори изложбе су архивисти Бранислав Борић и Драгана Ристић, а отворена је сарадњом врањског архива и Етнолошког музеја у Београду.  Присутнима се најпре обратио директор врањског архива Ненад Јовић, који је истакао значај нашег архива на заштити архивске грађе на простору југа централне Србије, геополитички врло важном. О самој поставци и значају научног рада и заоставштине Ристе Т. Николића за историју Србије, говорио је један од аутора, архивиста Бранислав Борић.

Поставку ће бити могуће погледати до 1. марта 2025. године.

У Галерији Народног музеја, у петак 15. новембра, отворена је изложба под називом ,,Фотомонографија Ристе Т. Николића“, у организацији Историјског архива ,,31. јануар“. Аутори изложбе су архивисти Бранислав Борић, Драгана Ристић, Бојана Митровић и Срђан Војиновић.

Изложба, у оквиру које је промовисана фотомонографија, представља наставак претходне изложбе „Антропогеографски рад и научна истраживања Ристе Т. Николића“, приређене пре нешто више од годину дана.

Ове две поставке показују само део стваралаштва и заоставштине Ристе Т. Николића, једног од најзнаменитијих Врањанаца. Риста Т. Николић, унук чувеног Јање Влајинца, врањског трговца из друге половине XIX века, завршио је историјско-географски одсек тадашње Високе школе и био најближи сарадник чувеног српског научника Јована Цвијића. Бранислав Борић, један од аутора изложбе, казао је да је Риста Т. Николић, објавио четири монографије и тридесетак радова, чији је део Цвијић објавио у зборнику радова Насеља српских земаља.

Значајан сегмент живота Ристе Т. Николића везан је за учешће у Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату. Био је непосредни учесник Церске битке. Погинуо је 1917. године на Солунском фронту.

"Ова фотомонографија сачињена је од фотографија које је Риста Т. Николић сакупио током свог научног истраживања. Фотографије за поставку на 21 изложбеном паноу уступила нам је породица Влајинац из своје богате породичне архиве", рекао је Борић.

Риста Т. Николић је био један од оснивача Српског географског друштва, заједно са Цвијићем.

https://www.youtube.com/watch?v=_l0-hG8pgPE