Представљена књига „Риста Симоновић Гочобан, Врање

: Вести

Представљена књига „Риста Симоновић Гочобан, Врање - вечна тема“

У петак, 22. септембра 2023. године, у Дому војске у Врању представљено је најновије издање Историјског архива „31. јануар“ у Врању, књига „Риста Симоновић Гочобан, Врање - вечна тема“ аутора Томислава Р. Симоновића.

У препуној сали Дома војске о књизи су говорили академик Роберт Ходел, политички филозоф Драгољуб Којчић и аутор књиге Томислав Р. Симоновић, док је модератор програма била Љубица Здравковић Џонов, уредница Радио Врања. Представљању књиге присуствовала је и уметница Милица Живадиновић, праунука књижевника Борисава Станковића.

Академик Љубодраг Димић је, из здравствених разлога, био спречен да присуствоје представљању књиге, али je његову рецензију присутнима прочитао архивски саветник Мирољуб Миша Стојчић, један од уредника књиге и коаутор пратеће изложбе.

„Познавање прошлости и културе сопственог народа омогућава читаоцима да разумеју садашњост, препознају процесе који воде будућности, сазнају ко смо и какав траг настојимо да освојимо о себи и времену у коме смо живели и онима који долазе после нас, а то потврђује овај рукопис“, поручио је академик Љубодраг Димић, у рецензији за књигу.

Риста М. Симоновић (Врање 1908 - Врање 1998), познат по породичном надимку Гочобан, био је по образовању правник, по занимању адвокат, судија и управник Државног архива у Врању, а по интересовању историчар, књижевни критичар, новинар, библиофил. Завршио је гимназију у Врању, потом дипломирао на Правном факултету у Београду 1935. Испите је полагао код Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Драгољуба Јовановића, Лазара Марковића и других. С некима од њих се касније дописивао. Године 1937. постао је адвокатски приправник. Након учешћа у рату, радио је у Окружном народноослободилачком одбору и као судија у Окружном суду у Врању. Марта 1953. отворио је адвокатску канцеларију у Косовској Каменици, а затим био адвокат у Босилеграду и Владичином Хану. Године 1962. основао је Државни архив Врања, чији је директор био до пензионисања. Био је повереник Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије од 1948. године и члан свих одбора за оснивање Музеј-куће књижевника Борисава Станковића, подизање споменика Бори Станковићу и оснивање „Борине недеље“. Године 1967. отворио је прву Борину недељу у Градском парку у Врању. Отишао је у пензију 1973. За свој вишедеценијски рад у култури и друштвеном животу Врања добио је више награда, а међу њима и Седмосептембарско признање града Врања. Умро је 19. маја 1998. у деведесет првој години живота. Објавио је преко 250 радова, а његово најзначајније дело, „Друштвена историја Врања од краја 19. до краја 20. века“, објављено је постхумно 2013. године.

У овој књизи, саопштени су и многобројни историјски подаци о Врању, о архивским и библиотечким фондовима, који садрже документе о овом граду и институцијама које су у њему радиле.

Говорећи на промоцији, слависта Роберт Ходел, по рођењу Швајцарац, професор на немачким универзитетима и преводилац приповедака Борисава Станковића, рекао је да се у превођењу и проучавању књижевног опуса Боре Станковића често, када је реч о фактографији и подацима, ослањао на рад и дела Ристе Симоновића Гочобана.

"Очи Ристе Симоновића биле су очи орла, оног белоглавог супа", рекао је на промоцији књиге филозоф Драгољуб Којчић. „То је карактеристика људи који живе на бранику, или у етно контактним подручјима, или на границама, и који увак посматрају. То не мора да буде граница према Отоманском царству или граница према Призренској лиги, то може да буде и граница између живота и смрти“, казао је Којчић, некадашњи директор Завода за уџбенике. Аутор ове књиге Томислав Р. Симоновић је изданак Врања, нагласио је Којчић и додао да он „све наше заблуде и грешке исправља – случајно или намерно“. „Он враћа светлост у нашу самоспознају“, казао је Којчић.

После промоције књиге, Врањанци су у Дому Војске могли да погледају поставку под називом „Култура сећања“ - изложба фотографија и докумената из личне архиве породице Симоновић. Изложбу су приредили Мирослава Симоновић и архивски саветник у врањском Историјском архиву, Мирољуб Миша Стојчић.