У спремиштима од око 1000 метара квадратних, у тишини и мирису остарелих архивалија, у пожутелим и бледим рукописима опстаје човеково трајање у овим крајевима. Кроз архивску грађу тражимо могућности да разумемо судбину човека и друштва, да потражимо и светлост и таму у минулим догађајима, да сачувамо нит порука упућених из дубине времена... 

Архив у Врању основан је од стране Народног одбора среза Врање 31. марта 1962. године као Историјски архив среза Врање. Са радом је почео 1. новембра исте године. У надлежности ове установе биле су општине: Врање, Владичин Хан,  Власе, Врањска Бања, Власина Округлица, Бујановац, Босилеград, Прешево, Сурдулица и Трговиште.  

Првобитан назив промењен је у Државни архив 13. децембра 1962. године. Под овим називом радио је до 24. фебруара 1971. године, када је на седници Радне заједнице Архива донета одлука да носи назив Историјски архив. Коначан назив Историјски архив „31. јануар“ добио је 19. марта 1979. године, по датуму ослобођења Врања од турске власти 1878. године.

Ова установа је своју делатност започела у објекту Пашиног конака - Селамлуку, а већ 1963. године премештена је у другу зграду Пашиног конака - Харемлук, која није задовољавала услове за рад служби Архива и смештај архивске грађе због недовољног простора и недостатка полица.

            Архив је 1977. године формирао нову Службу за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, што је допринело ефикаснијој заштити архивске грађе и регистратурског материјала код ствараоца.

Пресељењем у нови објекат Дома културног центра 1977. године, створени су повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе. Међутим, у нови објекат премештен је само један део архивске грађе, док је већи део две године био у згради Гимназије, а потом опет враћен у Харемлук, где су и даље били веома неповољни услови за њено чување.

Тек 1986. године, са изградњом депоа у површини од 564 метара квадратних у објекту Дома културног центра,  створени су адекватни услови за смештај целокупне архивске грађе.

Архив у Врању своју делатност обавља на територији града Врања и општинама Бујановац, Прешево, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград и Трговиште.

У депоима архива смештено је 280 фондова и 6 збирки у дужини од око 2.000 метара дужних архивске грађе. Од тога, највећи део припада другој половини XX века. Из периода друге половине XIX и прве половине XX века Архив поседује архивску грађу у дужини од око 30 метара дужних.  Та документа припадају фондовима Начелства округа врањског, Манастира Светог Прохора Пчињског, Српске православне црквене општине, удружења занатлија, банака, Окружног суда у Врању и Среског суда у Прешеву. Из тог периода су и два лична фонда, фондови појединих школа, црквене матичне књиге, појединачна документа и фотографије. Најстарији документ је „Књига добровољних прилога хришћана“  Саборне цркве Свете Тројице у Врању из 1858. године. Највећи део архивске грађе друге половине XX века припада органима управе, друштвено-политичким организацијама и удружењима и привредним предузећима, а мањи део просветном и културном животу овог подручја. 

Сви фондови који су примљени у Архив уписани су у Књигу пријема архивске грађе. Највећим делом, архивска грађа доспела је у Архив преузимањем од регистратура, а знатно ређе откупима и поклоном. За све фондове урађен је Општи инвентар, а приликом сређивања раде се Сумарни инвентари. За фондове „Начелство округа врањског“, „Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973“ и за збирку Вариа урађени су аналитички инвентари.

У оквиру категорисане архивске грађе, Архив поседује архивску грађу од изузетног значаја, великог значаја и значајну архивску грађу.

У циљу заштите архивске грађе Архив се ангажује на микрофилмовању и дигитализацији исте. До сада је урађено око 400.000 микрофилмских и око 200.000 дигиталних снимака архивске грађе.

Архив поседује и стручну библиотеку, која садржи публикације из области архивистике, историје, књижевности, медицине, технике, монографије и др. Најстарија публикација је из 1879. године под називом „Рат Србије са Турском за ослобођење и независност 1877-1878.“, у издању Врховне команде српске војске.

Године 2003. Историјски архив у Врању је из Фонда Александра Арнаутовића, за немерљив допринос очувању драгоцене српске баштине, добио награду „Златна архива“. Идуће, 2004. године, од стране Скупштине општине Врање, Архив је добио јавно признање „Седми септембар“ за изузетне резултате у обласи друштвене делатности. Године 2016. Историјски архив у Врању постаје и носилац Јавног признања „31. јануар", које се додељује поводом Дана града Врања.

Трагајући за проширењем спремишта Историјски архив „31. јануар” у Врању је на основу закључака Општинског већа општине Врање, бр.06-20/2007-04, добио простор површине 326 метара квадратних у склопу Дома културног центра, у продужетку постојећег депоа. Адаптацијом и опремањем овог простора, значајно су унапређени и побољшани услови за смештај и техничку заштиту архивске грађе са територије града Врања и осталих шест општина Пчињског округа. У последњој декади, уз несебичну финансијску помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Врања, депо Историјског архива у Врању доживео је још два проширења.

 

 

Са набавком књига за архивску библиотеку почело се веома рано. Књижни фонд се углавном повећавао разменом публикација и поклоном. Због скромних средстава, веома мали број књига набављен је куповином. Фонд библиотеке чине публикације из области архивистике, историје, књижевности, филозофије, политике, уметности, медицине, шумарства, саобраћаја, технике, као и један број монографија. 

У инвентар књига до сада је уписано 2.192 монографске публикације и 1.300 серијских публикација. Најстарији примерци књижног фонда ове библиотеке су публикован Устав Кнежевине Србије из 1835. године и књига под називом Рат Србије са Турском за ослобођење и независност од 1877. до 1878. године у издању Врховне команде српске војске.

Целокупан књижни фонд библиотеке доступан је корисницима у читаоници архива која ради сваког радног дана од 7 до 15 часова.

Инфо

Aдреса: Партизанска 17/a 
Tелефон:017/ 423-334, 017/417-042
E-маил:
 istarhivvr@gmail.com 
Инстаграм:@аrhivvranje

Пријава на мејл листу