У оквиру обележавања Дана града, вече уочи овог значајног датума, 30. јануара 2022. године, у камерној сали Позоришта ,,Бора Станковић’’ промовисана је и књига ,,Манастир Свети Прохор Пчињски 1903–1973 – аналитички инвентар’’.
О овој веома значајној двотомој публикацији аутора Мирољуба Мише Стојчића, архивског саветника Историјског архива ,,31. јануар’’ у Врању, на промоцији је говорио историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида у Београду. Иако је изостало присуство најављеног рецензента књиге др Радована Пилиповића, директора Архива СПЦ, прочитано је његово писмо које је упутио аутору и публици у Врању. У писму између осталог стоји: ,,Књига коју је написао мој брат и сатрудник на пољу чувања старих списа, Мирољуб Стојчић, заиста је обогатила стручну архивистичку литературу. Његов труд је још једном показао да су манастири истински чувари историјског и националног сећања, а да архивска теорија и пракса не могу без оних ризница који такви духовни центри стварају и поседују. Зато сам се обрадовао видевши овај „Инвентар архивске грађе манастира Св. Прохора Пчињског“ још у рукопису и поздравио његово публиковање, јер је Мирољуб као професионални архивиста додатно избрусио памћење и трајање наше Свете Цркве’’.
Историчар Дејан Ристић, који је писао Уводну реч за ово дело, говорио је о вредностима Стојчићевог рада и свему што се нашло у књизи, али и о неопходности подизања свести о чувању нашег националног блага и идентитета. ,, Подухват Мирољуба Мише Стојчића је за српску историографију, архивистику и историју Српске православне цркве, као и за историју српског народа од прворазредног значаја и он није нипошто локалног, ни регионалног, већ много ширег карактера, познавајући историју овог краја и контекста којег се тиче. Ово издање води нас кроз трагична раздобља балканских и оба светска рата, као и кроз периоде обележене постојањем различитих државних, идеолошких, културолошких и идентитетских ентитета, што се огледа у чињеници да најстарија архивска јединица представљена у овом двотомном зборнику припада раздобљу Османског царства, док најмлађа потиче из периода СФРЈ", рекао је Ристић. Он је нагласио да је објављивање овог дела велики подухват и честитао на томе што је Врање имало довољно стручних капацитета и довољно свести о томе да подржи и омогући објављивање једног од најзначајнијих дела савремене српске архивистике.
Сам аутор нагласио је да је на овом пројекту радио 6 година. ,,Категорисан као архивски фонд од великог значаја, фонд манастира Светог Прохора Пчињског представља један од најзначајних фондова који се чувају у Историјском архиву „31. јануар” у Врању. У ове две књиге, на нешто више од 800 страна, дати су описи 76 књига и 2.182 архивска предмета. Увидевши обим овог фонда, а при том знајући и његов значај, одлучио сам да га припремим за публиковање, пре свега како бих будућим истраживачима олакшао претрагу докумената’’, рекао је Стојчић представљајући књигу. ,,Велика је привилегија бити у могућности држати у рукама и тумачити рукописе и текстове настале из пера неких од највећих личности наше историје’’, нагласио је аутор.
Публици се на промоцији обратио и Боривоје Манасијевић, директор Историјског архива ,,31. јануар’’ Врање, који је изразио велико задовољство што у години великог јубилеја, години када архив у Врању обележава 6 деценија постојања, могу да се похвале овако значајним издавачким подухватом.
У програму је учествовао и песник Стеван Милошевић, који је казивао своје стихове посвећене манастиру Светог Прохора Пчињског.
Снимак поменутог догађаја можете погледати на следећем линку:
https://www.youtube.com/watch?v=AL6Mk_f_0Tk
