Kонтакт

Банери


О нама... ПДФ Штампа Eл. пошта

 

 

 

филм " 50 година трагања за прошлошћу"

 

Архив у Врању основан је од стране Народног одбора среза Врање 31. марта 1962. године као Историјски архив среза Врање. Са радом је почео 1. новембра исте године. У надлежности ове установе биле су општине: Врање, Владичин Хан, Власе, Врањска Бања, Власина Округлица, Бујановац, Босилеград, Прешево, Сурдулица и Трговиште.

Првобитан назив промењен је у Државни архив 13. децембра 1962. године. Под овим називом радио је до 24. фебруара 1971. године, када је на седници Радне заједнице Архива донета одлука да носи назив Историјски архив. Коначан назив Историјски архив „31. јануар“ добио је 19. марта 1979. године, по датуму ослобођења Врања од турске власти 1878. године.

Ова установа је своју делатност започела у објекту Пашиног конака - Селамлуку, а већ 1963. године премештена је у другу зграду Пашиног конака - Харемлук, која није задовољавала услове за рад служби Архива и смештај архивске грађе због недовољног простора и недостатка полица.

Архив је 1977. године формирао нову Службу за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, што је допринело ефикаснијој заштити архивске грађе и регистратурског материјала код ствараоца.

Пресељењем у нови објекат Дома културног центра 1977. године, створени су повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе. Међутим, у нови објекат премештен је само један део архивске грађе, док је већи део две године био у згради Гимназије, а потом опет враћен у Харемлук, где су и даље били веома неповољни услови за њено чување.

Тек 1986. године, са изградњом депоа у површини од 564 метара квадратних у објекту Дома културног центра,  створени су адекватни услови за смештај целокупне архивске грађе.

Године 2003. Историјски архив у Врању је из Фонда Александра Арнаутовића, за немерљив допринос очувању драгоцене српске баштине, добио награду „Златна архива“. Идуће, 2004. године, од стране Скупштине општине Врање, Архив је добио јавно признање „Седми септембар“ за изузетне резултате у обласи друштвене делатности.

Пратећи тенденције развоја дигиталне технологије у Србији, 1. маја 2008. године формирана је нова служба у Историјском архиву у Врању – Служба дигитализације архивске грађе.

Трагајући за проширењем спремишта Историјски архив „31. јануар” у Врању је на основу закључака Општинског већа општине Врање, бр.06-20/2007-04, добио простор површине 326 метара квадратних у склопу Дома културног центра, у продужетку постојећег депоа. Адаптацијом и опремањем овог простора, значајно су унапређени и побољшани услови за смештај и техничку заштиту архивске грађе са територије града Врања и осталих шест општина Пчињског округа за један дужи период.

Кроз архивску грађу тражимо могућности да разумемо судбину човека и друштва, да потражимо и светлост и таму у минулим догађајима, да сачувамо нит порука упућених из дубине времена...

Архив у Врању своју делатност обавља на територији града Врања и општинама Бујановац, Прешево, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград и Трговиште.

Делатност се одвија преко:


*Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива

*Службе депоа и техничке заштите

*Службе сређивања и обраде

*Службе информативне, културно-просветне, образовне и пропагандне делатности

*Службе дигитализације

*Службе за опште послове

У Архиву је смештено 293 фонда и 6 збирки у дужини од око 2.500 метара дужних архивске грађе. Од тога, највећи део припада другој половини 20-тог века. Из периода друге половине 19-тог и прве половине 20-тог века Архив поседује архивску грађу у дужини од око 30 метара дужних.  Та документа припадају фондовима Начелства округа врањског, Манастира Светог Прохора Пчињског, Српске православне црквене општине, удружења занатлија, банака, Окружног суда у Врању и Среског суда у Прешеву. Из тог периода су и два лична фонда, фондови појединих школа, црквене матичне књиге, појединачна документа и фотографије.
Најстарији документ је „Књига добровољних прилога хришћана“  Саборне цркве Свете Тројице у Врању из 1858. године. Највећи део архивске грађе друге половине 20-тог века припада органима управе, друштвено-политичким организацијама и удружењима и привредним предузећима, а мањи део просветном и културном животу овог подручја.  Сви фондови који су примљени у Архив уписани су у Књигу пријема архивске грађе. Највећим делом, архивска грађа доспела је у Архив преузимањем од регистратура, а знатно ређе откупима и поклоном. За све фондове урађен је Општи инвентар, а приликом сређивања раде се Сумарни инвентари. За фонд Начелство округа врањског и за збирку Вариа урађени су аналитички инвентари. У оквиру категорисане архивске грађе, Архив поседује архивску грађу од изузетног значаја, великог значаја и значајну архивску грађу. У циљу заштите архивске грађе Архив се ангажује на микрофилмовању и дигитализовању
.

У оквиру културно-просветне делатности Архив, поводом значајних датума, приређује разне изложбе из својих фондова и збирки. Међу значајнијим истичу се: изложба поводом 100 година ослобођења јужних крајева Србије од турске власти 1878. године, „Врање 1093-1993“ и изложба докумената из фондова и збирки архива, приређена 2000. године поводом стогодишњице од почетка рада архивске службе у Србији. Осим изложби Архив организује и представљања публикација из националне историје.

 

 

Анкета

Оцените сајт Историјског архива
 

Број посета

13236

Израда презентације

 
  
Forum